Proveo sam sat vremena u banci čekajući oca da prebaci neki novac. Nisam mogao da izdržim a da ne pitam:
“Tata, zašto ti ne aktiviramo internet bankarstvo?”
“Zašto bih to uradio?”, upitao je otac.
“Pa, na taj način ne bi morao da provedeš sat vremena ovde zbog običnog transfera novca. Mogao bi čak i da kupuješ preko interneta. Sve bi bilo mnogo lakše.”
Bio sam zaista uzbuđen što mogu da ga upoznam sa svetom internet bankarstva.
Pitao je: “Ako aktiviram ovo, zar više neću morati da izlazim iz kuće kad podižem novac?”
“Da, da”, rekao sam.
Rekao sam mu da čak i hrana može da se isporuči na vratima, preko službi za dostavu hrane.
Njegov odgovor me je ostavio bez riječi.
Rekao je: “Od kad sam danas ušao u ovu banku, sreo sam četvoricu svojih prijatelja, i malo sam popričao sa radnicima koji me sada jako dobro poznaju. Ovo je društvo koje mi treba. Volim da se spremim i odem u banku. Imam dovoljno vremena, a to je i fizički dodir sa ljudima za kojim žudim. Pre dve godine sam se razboleo. Vlasnik radnje u kojoj kupujem voće je došao da me vidi i seo pored mog kreveta i plakao. Kada je tvoja majka pala prije nekoliko dana, tokom svoje jutarnje šetnje, naš lokalni prodavac ju je video i odmah seo u svoj auto da je doveze kući jer zna gde živim.
Reci mi sada, da li bi imao taj kontakt sa ljudima kada bi se sve završavalo preko mreže. Zašto bi želei da mi sve bude dostupno tako brzo i prisiljavao sebe da komuniciram samo sa svojim računarom? Volim da upoznam osobu sa kojom sarađujem. To stvara veze u odnosima. Da li i tvoj “Amazon” nudi sve to?”
Tehnologija nije život. Provodite vrijeme sa ljudima, a ne sa uređajima. Svet umire zbog stvari koje su ljude naterale da budu pasivni.
Leave a Reply