revario sam je. Bio sam pijan. Kada sam došao kući, vidjela je na mojoj košulji crveni karmin.
Rekao sam joj istinu. Plakala je, i vikala da me mrzi. Ujutru je pokupila svoje stvari i otišla. Prije neki dan sam vidio njenu majku. Držala je neko dijete za ruku. Dječaka. Prišao sam i pitao čije je to dijete? Ona je rekla da je Anino. Pitao sam gde je Ana. U nadi da cu je vidjeti. Rekla mi je da je Ana umrla na porodjaju. Mali je moj sin. Ana je bila trudna tri mjeseca kada me je napustila.
Sada mali zivi sa mnom. A Anu nisam nikada prebolio.”
“Imam Prodavnicu Bicikala”
“Imam prodavnicu bicikala i svaki dan mi u nju svraća jedan mali rom i pita me da mu dam pare za doručak.
Iako mu uvijek dajem taj dan sam bila nervozna i rekla mu povišenim tonom da nemam pare i da ni ja nisam ništa jela i da izađe iz moje radnje.
Poslije 15 minuta on se vraća sa jednom kiflom na papiru podijeljenom na dva dijela i zamolio me da je podijelimo.
Kada sam to vidjela samo sam mu rekla “izaberi biciklo koje ćeš da ti poklonim” a nikad slađu polovinu kifle nisam pojela nego tad.
Leave a Reply