Daleko u šumi stajala je jedna stara kućica skoro oronula. U njoj je živela jedna starica. Živjela je sama, navikla je na takav način života i nije htjela sa dejcom u grad.

Jednog dana kod starice je došao njen najstariji unuk. Sa sobom je vodio svoju buduću životnu saputnicu. Razlog posjete je bio da je baka upozna i kaže mu svoje mišljenje, koje je on jako cijenio.

Kad ih je srdačno ugostila ,počela je da gleda u djevojku.Ona je bila mršava,lijepa ,prava lutka iz izloga. Sa puno šminke i svijetlog nakita na sebi. Imala je odijelo koje je vise otkrivalo nego skrivalo .

Čim su ušli u kuću počela je sa poniženjem da posmatra, skromu staricinu sobu. To se baki uopšte nije svidjelo. Kad su se izvinili riješili su da krenu nazad u grad.

Baka je kao i sve bake otišla da im spakuje dosta stvari koje svaka seoska kuća ima. Da bi ih pratila svojoj dejci. Unuk ode pod izgovorom da pomogne baki, da čuje njeno mišljenje. Sav ponosit upita baku šta misli?

Znaš sine ja sam stara možda i glupa za te stvari,ali znam da ovde u šumi životinje koje su mnogo male i i slabe, imaju često žarke boje na sebi.One su otrovne i mnogo opasne za ljude. Međutim, postoje i one koje samo imitiraju opasnost, a u stvari su baš bezopasne.

Ja se iskreno nadam da je ova tvoja jedna od njih i da te neće mnogo zaboljeti kad te bude ujela.